Prozni žanrovi – kratka priča (short story)
Na prvi pogled reklo bi se da je veoma jednostavno definisati kratku priču, pošto je to priča koja je kratka. Međutim, ukoliko pitanje postavimo na drugačiji način doći ćemo do važnih elemenata koji čine jednu kratku priču. Dakle, Šta čini kratku priču?
- kratka priča je ona priča čija je građa sama po sebi veoma uska
- kratka priča je kratka zato što iz veoma raznovrsne tematike autor bira samo jedan aspekt, odnosno temu i time sužava fokus kako bi pojačao umetnički ili pripovedački efekat (npr, Hemingvejeva priča sadrži potencijalno mnogo više linija radnje i događaja, ali ih on sve svodi samo na jedan događaj, jedno mesto i jedan razgovor)
Mnoge kratke priče su usredsređene samo na jedan događaj, jedno iskustvo ili jedan trenutak u vremenu, ali to nije univerzalno pravilo. Međutim, veliki broj njih zaista predstavlja jednog lika u pojedinačnoj, izdvojenoj situaciji a ne mnoštvo njih u različitim prilikama. Stoga je često u kratkoj priči akcenat stavljen na onaj trenutak u kom lik prolazi kroz neko veoma bitno iskustvo koje predstavlja ključni momenat u njihovom razvoju ili preobražaju. Taj trenutak, klimaks možemo nazvati „trenutkom istine“ kada se nešto značajno promeni u samom liku, mada taj trenutak istine može ponekad biti očigledan samo čitaocu, ali ne i liku.
Međutim, ne dolazi do klimaksa u svakoj od priča, već se u nekim pričama predstavljaju samo pojedine „slike iz života“, određeni vremenski period, ili tzv „jedan dan u životu... “. Takve priče se često završavaju bez određenog i jasnog kraja pa čitaoce ostavljaju sa osećanjem neizvesnosti i nesigurnosti po pitanju osnovnog značenja priče. Stoga čitalac nekada ostaje zbunjen onim što je pročitao i podstaknut da istraži različite moguće interpretacije i značenja priče. Nekada i sami autori svesno žele da ostvare takav efekat kod čitalaca.
Kratka priča je dugo bila zanemarivana od strane akademske kritike i istraživanja jer je smatrana suviše „lakim žanrom“ ta razliku od znatno težeg i kompleksnijeg romana. Međutim, kratka priča ima svoju logiku i strukturu i ne treba je posmatrati i vrednosno porediti sa romanom, pa zato prilikom proučavanja kratke priče u okviru maternjeg jezika, obratite pažnju na sledeće bitne elemente ovog žanra:
- Zaplet i struktura – U okviru zapleta i strukture, treba da pokažete jasno razumevanje osnovnih događaja koji su se desili, osnovnih ideja iskazanih u priči, kako su događaji u priči međusobno povezani, kakav je vremenski raspored događaja (npr, da li su događaji hronološki raspoređeni, ili se priča ne drži hronološke linije)
Kako biste sebi olakšali tumačenje i razumevanje u kratkoj priči, neophodno je da prilikom čitanja izradite tzv narativnu strukturu, ili liniju događaja. Pošto svaka kratka priča sadrži određene događaje, njihov raspored i međusobna povezanost mogu vam otkriti neke od umetničkih i pripovedačkih efekata koje su autori postigli poput: stvaranje dramske napetosti, razvijanje radnje ka tački kulminacije, odnosno vrhunca, razrešenje konflikata u priči...
Veoma često narativna struktura kratke priče je jednostavno i nizanje jednog događaja za drugim idući ka završetku kada dolazi do konačnog razrešenja i razumevanja cele priče. Međutim, neki autori su skloni tome da se poigravaju sa strukturom i rasporedom događaja kako bi postigli određene efekte. Evo nekoliko tačaka o kojima treba da vodite računa u svom radu na kratkoj priči:
· napravite spisak ključnih događaja u priči
· obratite pažnju na to kako su ti događaji raspoređeni i međusobno povezani
· obratite pažnju na vremensku strukturu – da li su događaji hronološki poređani ili je došlo do odstupanja uz upotrebe retrospekcije, flešbekova
· obratite pažnju na pojedine detalje ili informacije koje je autor izostavio ili koje je naglasio. Takođe, obratite pažnju na to kako ih je naglasio.
- Pripovedač i pripovedačka perspektiva
Pitanje Ko pripoveda priču? je veoma bitno za razumevanje svakog proznog žanra, ali je takođe veoma bitno odgovoriti i na pitanje Ko vidi događaje? Tj Iz čije perspektive se vide događaji i svet u priči koja se pripoveda?
Kada govorimo o pripovedaču, najčešće ističemo:
· pripovedača u trećem licu – Pripovedač u trećem licu pruža mogućnosti za tzv objektivnije, odnosno sveznajuće pripovedanje pošto može zauzeti poziciju onoga koji sve vidi i sve zna, pa nam stoga može saopštiti misli i osećanja većeg broja likova što nam pomaže da priču sagledamo iz više mogućih perspektiva (kao što je slučaj sa pripovedačem u Kunderinoj pripoveci Lažni auto-stop). Međutim, nekada pripovedač u trećem licu može zauzeti potpuno nepristrasnu, spoljašnju perspektivu u odnosu na likove, kada nam ne saopštava ništa što se dešava unutar njih, već o njihovim osećanjima i mislima saznajemo isključivo kroz dijalog (kao u priči Bregovi kao beli slonovi). Isto tako, pripovedač u trećem licu može se opredeliti da celu priču saopštava iz perspektive samo jednog lika ali taj slučaj ne možemo poistovetiti sa pripovedanjem u prvom licu, jer ovde ne govori lik za samog sebe, već pripovedač kroz treće lice zadržava distancu u odnosu na ono što se liku dešava.
Posebno važan momenat u pripovedanju predstavljaju komentari samog pripovedača, pošto pripovedač ne mora biti neutralan. Naprotiv, on može često veoma jasno ili veoma suptilno i posredno da komentariše događaje, likove, prostor, da bude ironičan prema pojedinim likovima, da iznosi svoje stavove koji se mogu razlikovati od stavova drugih likova, da neke likove posebno istakne i afirmiše dok druge ismeva i kritikuje. Ovaj vid upliva pripovedača nazivamo komentar i na njega posebno treba obratiti pažnju, jer se komentar može otkriti i u načinu na koji je jedan lik portretisan.
· pripovedača u prvom licu – Pripovedač u prvom licu može biti glavni učesnik događaja o kojima se pripoveda, ili svedok koji im je prisustvovao ili je o njima slušao. Pripovedanje u prvom licu stvara utisak pripovedanja „iznutra“ što čitaocu daje utisak da je priča stvarna, i putem saosećanja približava ga likovima. Međutim, ovakav tip pripovedača je ograničen pošto pripoveda samo o onome što je on video i čuo, i nije u mogućnosti da nam govori o mislima i unutrašnjim stanjima drugih likova. Ne možemo saznati ništa o događajima kojima pripovedač nije prisustvovao, izuzev onih događaja o kojima progovore drugi likovi u dijalogu. Pošto se oslanjamo na reči i perspektivu samo jednog pripovedača, postavlja se pitanje koliko je on pouzdan i koliko mu možemo verovati, jer taj pripovedač može i sam imati veoma lični ugao posmatranja ili možda namerno želi da obmane čitaoca.
Na osnovu sledećih primera upišite koji tip pripovedača je u pitanju i iz čije se perspektive pripoveda priča
„Zaobišla je benzinsku stanicu koja je stajala pored puta, potpuno usamljena; tek stotinak metara dalje, u pravcu njihovog puta, počinjala je šuma. Uputila se prema njoj, sakrila se iza žbunića, i sve vreme je negovala u srcu osećanje vedrine (Čak i radost zbog prisustva voljenog muškarca najbolje se doživljava u samoći. Kad bi njegovo prisustvo bilo neprekidno, bilo bi prisutno jedino preko svog neprestanog prolaženja. Moguće ga je zadržati samo u trenucima usamljenosti)“
M. Kundera, Lažni autostop
Pripovedač:
Perspektiva:
„Uz samu stanicu bila je topla senka zgrade a na otvorenim vratima bara visila je zavesa od nanizanih bambusovih perli i sprečavala muvama da uđu. Amerikanac i devojka koja je bila sa njim sedeli su napolju za jednim stolom u hladu. Bilo je veoma toplo; eskpres iz Barcelone trebalo je da stigne kroz četrdeset minuta. “
E. Hemingvej, Bregovi kao beli slonovi
Pripovedač:
Perspektiva:
„Tražio sam savršeno mesto za umiranje. Neko mi je preporučio Bruklin, i tako sam narednog jutra krenuo tamo, vozom iz Vestčestera, da izvidim teren. Pedeset i šest godina nisam ovamo dolazio i ničega se nisam sećao“
P. Oster, Bruklinska revija ludosti
’ Pripovedač:
Perspektiva:
- Likovi
Značajan deo čitalačkog interesovanja i radoznalosti prilikom čitanja proznih tekstova vezuje se za likove. Iako često na njih reagujemo kao da su stvarne ličnosti, saosećajući sa njima ili ih prezirući zbog njihovih osobina, moramo imati na umu da likovi u književnom delu NISU LIČNOSTI iz stvarnog života, i da oni ne postoje izvan stranica romana i onoga što je napisano o njima. Stoga je npr često beskorisno raspravljati o njihovoj budućnosti nakon završetka romana pošto se sa poslednjom stranicom knjige završava i njihov literarni život. I zato je mnogo važnije obratiti pažnju na to KAKO su likovi predstavljeni i ZAŠTO su predstavljeni na određeni način.
Pitanja KAKO i ZAŠTO su inače KLJUČNA pitanja u intepretaciji jednog književnog teksta, i možete ih postaviti povodom svih ostalih elemenata (npr, Kako je pripovedana neka priča ? Zašto je izabran pripovedač u trećem licu? Kako je predstavljen ili opisan prostor ? Zašto ? Kako su povezani događaji ? Zašto nisu hronološki raspoređeni)
Da bismo na što bolji način razumeli književne likove, njihovo MESTO i FUNKCIJU u jednom književnom tekstu, trebalo bi da prilikom čitanja uvek vodite jednu vrstu zapisa o likovima, gde biste beležili ključne informacije o njihovim postupcima, osećanjima, karakterima, zapisujući ključne rečenice koje su izgovorili, ili njihove opise.
Likovi se nama kao čitaocima mogu predstaviti na različite načine:
· Deskripcija, opisivanje – davanje fizičkog opisa, portreta od strane pripovedača ili od strane drugih likova u delu. U nekim od ključnih trenutaka možemo dobiti i opise likova koji nam otkrivaju do kakvih je promena došlo u njihovom karakteru
· Dijalog – Zaključke o likovima donosimo na osnovu onoga što govore o samima sebi, ili onoga što drugi govore o njima
· Misli i osećanja – Unutrašnja stanja likova mogu biti otkrivena kroz pripovedanje u prvom licu, unutrašnji monolog, ili kroz pripovedanje u trećem licu kada nam pripovedač priča iz perspektive određenog lika
· Postupci i reagovanje likova – Kako lik reaguje u određenim situacijama može nam otkriti dosta o njemu
· Stilske figure, slike i simboli – Likovi nam mogu biti predstavljeni putem različitih simbola, metafora i poređenja
· Umetnički prostor – Opisi eksterijera ili enterijera mogu nam otkriti i karakter i trenutna unutrašnja stanja likova.
Navedene tačke predstavljaju načine na koje se jedan književni lik može predstaviti, te tako sve te postupke možemo objediniti jednim književnoteorijskim terminom karakterizacija.
- Motivacija
Pod pojmom motivacije podrazumeva različite načine putem kojih se objašnjavaju ili obrazlažu postupci književnih likova. Razlozi zbog kojih likova čine nešto ili postupaju na određeni način mogu često biti psihološke odnosno sociološke prirode, a najčešće su u pitanju i jedni i drugi razlogi. Ukoliko postupke junaka objašnjavamo njegovim društvenim poreklom, vaspitanjem, i sredinom u kojoj je odrastao tada govorimo o sociološkoj motivaciji a ukoliko razlozi postupaka leže u osećanjima, i unutrašnjem stanju likova tada govorimo o psihološkoj motivaciji. Mnoga književna dela koriste i jedan i drugi tip motivacije pa govorimo o sociopsihološkoj motivaciji.
Međutim postoje primeri gde jednostavno ne možemo naslutiti razloge zbog koji su se neki događaji desili, ili kada nam nije jasno zbog čega lik postupa na određeni način. Tada govorimo o nultoj motivaciji pošto kao čitaoci ne možemo da odgonetnemo motive junakovih postupaka.
U slučajevima motivisanja postupaka i događaja putem natprirodnih pojava, ili nadrealnih fantastičnih sila i razloga, govorimo o numinoznoj motivaciji
- Umetnički, književni prostor
Imaginarni svet književnog dela (u daljem tekstu, književni prostor) je veoma često mnogo više od pukog „mesta na kom se odvija radnja nekog dela“. Književni prostor može biti veoma mali i sveden na jedno domaćinstvo, na zatvoreni prostor kuće, ali isto tako može biti veoma širok i proširen na čitavu naciju ili državu.
Bez obzira na razmere koje književni prostor dobija u jednom delu, on može imati nekoliko veoma važnih funkcija unutar samog teksta:
· prostor kao pozadina, odnosno realistički dekor na kom se odvija neka značajna radnja
· prostor kao ogledalo unutrašnjih stanja likova ili njihovih karaktera
· prostor kao sredstvo simboličkog predstavljanja autorovih osnovnih ideja u delu
· prostor kao sredstvo predstavljanja čitavog sistema vrednosti i ideja u jednom društvu koje se prikazuje u književnom delu.
Likovi mogu bez ikakvih konflikata i sukoba da prirodno egzistiraju u svetu priče, mada je često naglasak u romanima i pripovetkama upravo na tome da lik ne može da se uklopi u svet, ili društvenu sredinu
- Jezik i stil
Kada govorimo o jeziku i stilu kojim je napisan neki prozni književni tekst, nikada ga ne posmatramo odvojeno od ostalih elemenata već se uvek pitamo kako je i koliko efikasno upotrebljen jezik da bi se predstavile osnovne teme, ideje priče, njeni likovi, njihovi karakteri, osećanja i misli.
Pojam stila podrazumeva skup različitih sredstava i postupaka jezičkog izražavanja koji su karakteristični za delo jednog autora ili čak i za čitava književna razdoblja (npr, epoha realizma). Kako bismo raspoznali ta različita sredstva i postupke treba obratiti pažnju na sledeće elemente jezičkog izraza u književnom tekstu:
· stilske figure – Obratite pažnju na to da li je u pričama, ili romanima jezik naglašeno slikovit i metaforičan ili pripovedači nastoje da koriste svakodnevni način govora bez mnogo metafora, poređenja, simbola i drugih figura. Da li je pripovedačev način kazivanja ironičan spram likova i njihovih postupaka ?
· leksika – Obratite pažnju na poseban izbor reči u delu. Da li autori koriste neke arhaične reči, ili naglašavaju žargon, ili koriste stručne reči iz različitih naučnih oblasti. Da li je pripovedačev iskaz neutralan, informativan ili je emotivno obojen ?
· sintaksa, odnosno struktura rečenice – Obratite pažnju na sintaksu, na strukturu rečenice. Da li se autor uglavnom služi složenim, razvijenim rečeničnim konstrukcijama ili nastoji da pripovedanje teče u kraćim, jednostavnim rečenicama? Zašto se autor opredelio za određeni tip rečenice ? Kakav je efekat time postignut ? npr, uporedite Kunderinu i Hemingvejevu rečenicu ? Kakve razlike uočavate ? Kako biste opisali Kunderin stil a kako Hemingvejev ? Koji od njih vam deluje više novinarski, reporterski a koji više filozofski, psihološki ?
Na sledećem šematskom prikazu možete videti koje sve mogućnosti postoje u stvaranju zapleta i narativne strukture kratke priče:
No comments:
Post a Comment